Planina Tara, pored raznolikih smeštajnih opcija, nudi brojna naselja i lokacije za uživanje u letnjem odmoru.

Kaluđerske Bare nude dobar izbor hotela, apartmana i planinskih kuća za sve vrste turista. Mitrovac, poznat kao dečiji grad, nudi solidan izbor smeštaja u apartmanima, vikendicama i brvnarama i idealno je mesto za porodične avanture u prirodi. Zaovine, sa svojim čistim jezerom, idealne su za ljubitelje vodenih sportova i ribolova, a smeštaj obuhvata apartmane, brvnare i vikendice.

Račanska Šljivovica, Osluša, Sokolina, Predov Krst i Rastište pružaju mirniji odmor u okrilju netaknute prirode, sa brojnim planinskim kućama i vikendicama. U Kremnima, prelepoj visoravni Tare, poznatoj po Tarabićima posetioci mogu pronaći udobne apartmane i brvnare.

Mokra Gora, poznata po Šarganskoj osmici i Drvengradu, privlači mnoge turiste svojim jedinstvenim smeštajnim kapacitetima, uključujući tradicionalne brvnare i vikendice. Bajina Bašta, smeštena na obali Drine, pruža širok izbor smeštaja, od hotela do apartmana i vikendica smeštenih u blizini reke Drine. Na jezeru Perućac možete iznajmiti splavove za odmor ali i apartmane, kuće za odmor  i vikendice u naselju.

Bez obzira na to gde odlučite da odsednete na planini Tari, uživaćete u prelepim pejzažima, šumskim stazama i nezaboravnim pogledima. Posetite ovo čarobno mesto i otkrijte zašto je Tara jedna od najlepših planinskih destinacija u Srbiji.

Tara se nalazi u zapadnom delu Srbije i pripada unutrašnjem pojasu Dinarida i zauzima površinu od 183 km2. Dužina Tare je je 50 km, a širina 22 km i ima prosečnu nadmorsku visinu od 1200 m. Najviši vrh je Kozji rid sa 1591 m. Pripada grupi podrinjskih planina i ima složenu geološku prošlost i raznoliku petrografsku građu.

Položaj planine Tare predstavlja povoljan uslov za razvoj turizma, jer omogućava raznovrstan sadržaj turističkog boravka, odnosno posetu većem broju turističkih lokaliteta. Po bogatstvu i raznovrsnosti turističih vrednosti, ekološki očuvana prirodna sredina, planinski reljef sa umerenom nadmorskom visinom od 800-1500 m, pogodni tereni za zimske sportove, bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet, blagotvorna klima, Drina sa veštačkim jezerima Zaovine i Perućac, daju ovoj planini veliku turističku vrednost što je čini konkurentnom u odnosu na Zlatibor i druge planine. Tara ima povoljan položaj prema komplementarnim turističkim vrednostima u neposrednoj okolini: Užicu, Mokroj Gori, Višegradu sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, koji privlače izletnička kretanja turista stacioniranih na Tari u cilju zadovoljenja obrazovno-kulturnih potreba i bogatijeg sadržaja i boravka. Tara ima odličnu predispoziciju za održivi turizam, koji predstavlja svaki turizam koji donosi minimalni uticaj na životnu sredinu i kulturnu baštinu, ali u isto vreme dovodi do ekonomskog razvoja lokalne zajednice.

Razuđeni reljef Tare je pogodan za turističku izgradnju, jer postoje dobri uslovi za lociranje turističkih objekata. Na mestima blagih padina, prevojima i erozionim proširenjima, postoje lokaliteti koji su veoma osunčani i zaklonjeni od vetrova.Tokom zimskog perioda povoljni su uslovi za sankanje, nordijsko, početničko skijanje. Mogućnosti alpskog skijanja su ograničene zbog visinske razlike od svega 400 m i dužine staza koje ne prelaze ni 2 km.

Najkvalitetniji skijaški tereni su u reonu Predovog krsta, sa visinskom razlikom od 500 m. Dužina staze je od 3 do 5 km. Reljef Tare ima pogodna rekreativna svojstva, jer mali nagibi pogoduju šetnji, jahanju, različitim sportskim igrama, korišćenju trim staze i slično.

Tara je od 13.jula 1981.god. Nacionalni park proglašena od strane Narodne skupštine SR Srbije i ohuhvata 24.991,82 ha.
Pretpostavlja se da su trijaski krečnjaci, na severnim stranama Tare u tercijeru bili obala Panonskog mora. Zbog povoljne klime i zabačenosti na Tari je opstao relikt i endemit balkanskog poluostrva Pančićeva omorika, kao i mnogi drugi spomenici prirode, blago rečeno živi fosili. Tara je uglavnom izgradjena od krečnjaka, prosečne nadmorske visine 1000-1200m. Najviša kota je Kozji Rid 1591m a najniža kota 291m odnosno visina jezera Perućac. Reka Vrelo je najjače kraško vrelo u N P čija se voda uliva u Drinu posle tačno 365m. Klima je izrazito planinska, leta sveža,a zime hladne sa dosta snega. Kiše su najčešće u maju. Najsuvlji meseci su jul i avgust, jesen je sunčana i toplija od proleća.
NP Tara je 80% područje šumskih ekosistema. Otkrivene su 34 šumske i 19 livadskih zajednica.75% su mešovite sastojine smrče, jele i bukve. Pored Pančićeve omorike značajne su i mečija leska,tisa, božikovina, jeremičak, dervenski različak, božur, paprat rebrača…
Od 53 vrste sisara koliko ih je zabeleženo na Tari, najatraktivniji su mrki medved, divokoze koje na Tari žive i na 290mnv. Od 135 vrsta ptica 43 su selice, a posebno se ističu i najugroženije vrste poput orlova, sokolova i drugih čistača prirode.
U šumama Tare postoji više od 251 vrste gljiva, od kojih su samo 3 otrovne.
Ribolov na vodama kojima gazduje NP Tara predstavlja pravo uživanje. Ove vodotokove nastanjuje oko 40 vrsta riba (mladica, lipljan, som, šaran, mrena.jez…).
Područje NP Tara obiluje arheološkim nalazištima koja datiraju od neolita do srednjeg veka. Poznate su neke nekropole – stećci u Perućcu, ostatci srednjevekovnog utvrđenja Solotnik i manastir Rača, zadužbina kralja Dragutina Nemanjića iz 13-og veka.

Više o Nacionalnom parku tara možeta naći na njihovoj internet adresi www.nptara.rs